Kod nas apsurdi žive i pišu se velikim slovom
Strah od samoće je ogroman, a Kad ostanete sami na svetu onda će vam i pas biti najbliži rođak!
Drugarica ima samo psa, bukvalno. Svi ostali su nestali… ona zna šta je samoća… Nije samo ona, znaju mnogi. Na žalost… Čuveno JBG ovo je Balkan… riznica gluposti i kretenizma. Kod nas apsurdi žive i pišu se velikim slovom.
Ne, naravno da nije virus najveći problem, neće vas sačuvati papirna maska… Sačuvaće vas solidarnost i zdrav razum. Sebičluk je uvek bio kažnjavan kroz istoriju. Pre ili kasnije je sve došlo na svoje. Sloga nas je sve spasila nebrojen broj puta, ne samo nas nego ceo svet. Naravno da neće tapšanje u 20h da pomogne da se izleči onaj koji je oboleo, ali će nas sve kolektivno ohrabriti i ujediniti, pokazaće i tim lekarima, medicinskim sestrama i svima koji su na “Braniku otadžbine” da mislimo na njih i da ih bodrimo. Isto kao što Novaku Đokoviću naše urlanje na TV ne pomaže direktno, tako mu ni ne odmaže al je nama lakše. Tapšanje je najbolja stvar koju pojedinac može da uradi, a da ne odmaže i nikog ne ugrožava.
Širite DOBRU energiju, to nas je očuvalo i u doba poplava! Solidarnost je nešto što nas je uvek krasilo i nešto što moramo da čuvamo. Sebičluk ostavite za kasnije, ako baš morate biti sebični, sad za tu pošast nema mesta. Budite ljudi, pomozite onima kojima je pomoć potrebna. Pomozite prvo sebi da budete bolji ljudi i na taj način nikom nećete odmoći.
Ne ja nisam lajkouč niti želim da budem, samo pišem štza stvarno mislim da nam je potrebno na osnovu iskustva oz drugih kriznih i teških situacija…
Nikada neću zaboraviti mučne poplave 2014…
Nisam imao mira dok nisam otišao da punim džakove u Novom Sadu. “Lopatanje” se tog ludog vikenda otelo kontroli. Ljudi su konstantno dolazili da pomažu u akcijama, punili džakove sa peskom, odlazili na nasipe, pravili bedeme… Organizovali smo se besprekorno sami od sebe, niko nam nije govorio šta treba da radimo, sami smo osetili šta je neophodno. Tražila se lopata više! Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam ugledao drugara koji je sa društvom pravo iz izlaska došao da puni džakove! Samo su rekli da im je bilo truba da sede u kafani i da piju a da im drugari LOPATAJU. Videli su jednu sliku na tviteru i došli da pomognu…
Na medicinskom fakultetu se skupljala pomoć, volonteri su radili satim do duboko u noć na sortiranju i slanju pomoći ne samo u Obrenovac, nego bukvalno SVUDA! Gde god da je pomoć bila potrebna, uz pomoć predanih ljudi koji su se trudili da pomognu jer su u dubini osećali potrebu da nešto urade.
Na stranu što sam upoznao mnogo divnih ljudi i svoj život dodatno obogatio za sva vremena kroz ta poznanstva, ali taj osećaj da sve možemo kada se udružimo nikad neću zaboraviti!
Isto je i sada, sada svako od nas može da da svoj mali doprinos i da pomogne mnogima da ostanu zdravi, da ih ne ugrozi svojim nemarom. Neću umreti ako ne popijem kafu u kafiću ili ako ne odem na trening, na trčanje itd. Budimo odgovorni prema sebi i samim tim i prema drugima. Što bi naši rekli NE BUDI GOVEDO!
Patnja i problemi tek predstoje, biće teško kada sve ovo prođe, ne moramo dodatno da komplikujemo stvari. Znam da volimo al nije vreme da to i radimo.
Ostanite u svojim kućama, posle ćemo da se svađamo. Sad nije vreme za svađu. Da ne bismo ostali sami, i posle se kajali što nismo nešto uradili na vreme da to sprečimo, SADA JE VREME DA ČUVAMO SEBE I NA TAJ NAČIN SAČUVAMO I DRUGE!
